Bit i bajt

Bit (bit) je najmanja jedinica informacije u računarstvu. Jedan bit predstavlja količinu informacije potrebnu za razlikovanje dva međusobna isključiva stanja, često predstavljana kao jedan (1) i nula (0), da/ne, tačno/netačno, ima/nema napona, itd.

Bit se takođe koristi kao ime cifre u binarnom brojnom sistemu (sistem sa osnovom 2). Sama reč je prvi put upotrebljena 1948. godine u raduKloda Šenona i nastala je sklapanjem početka engleske reči "binarna" i kraja reči "cifra" ili "jedinica" na engleskom jeziku ('binary digit' ilibinary unit). On je rekao da reč potiče od Džona Takija.]

Radi praktičnosti baratanja i korišćenja informacija, bitovi se grupišu u fizičke i logičke skupove. Najčešće su to:

• Nibl - grupa od 4 bita, fizički skup bitova ali ne i adresibilni.

• Bajt - najmanja adresabilna grupa bitova. U početku je broj bio vrlo promenljiv a kasnije je skoro potpuno standardizovan na 8.

• Oktet je grupa od 8 bitova i često se koristi reč bajt umesto oktet jer se podrazumeva da je to isto.

• Reč je veća grupa bitova, obično 2 bajta, ali nije standardizovana (postoje arhitekture sa rečima od 4, 8 ili više bajtova). Reč je najčešća adresibilna memorijska jedinica za podatke i za program. Po dužini reči se razlikuju računarske arhitekture, pa se govori o šesnaestobitnoj, trideset dvobitnoj ili šezdeset četvorobitnoj arhitekturi.

• Prefiksi SI sistema (k-kilo, M-mega, G-giga, itd) su u početku korišćeni da označavaju slične ali ne iste umnoške. Tako je kilobit bio 2¹⁰=1024 bita, megabit 1024 kilobita, itd. jer dekadna vrednost 1000 nije prilagođena binarnom brojnom sistemu računara a 1024 je približna vrednost. Kasnije je, međutim došlo do zabune i standardizovanja novih prefiksa (kibi-, mebi-, itd) .

Bajt (en. byte, drugačije napisan oblik reči bite sa značenjem "odgrizak") se koristi kao jedinica mere podataka u računarstvu i sastoji se od odgovarajućeg broja bitova koji nije apsolutno standardizovan - bajtovi različitih računara mogu imati različit broj bitova, npr. između 4 i 32. De facto standard je, međutim, 8 bitova ("oktet") i danas je teško naći računare sa različitom definicijom bajta. Reč bajt (byte) je skraćenica od engleskih reči by eight i znači "za osam".

Razlog za postojanje ove jedinice informacije je praktičan. Da bi se definisala osnovna veličina podataka dovoljna za smeštanje jednog slova odnosno znaka interpunkcije, ali takođe i za prenos komunikacionim kanalima kao i radi definisanja osnovne adresibilne jedinice podataka. U skladu sa kompleksnošću procesorske arhitekture je definisana i osnovna veličina reči kojom barata procesor. Tako se vremenom od 8-bitnog procesora prešlo na 16-bitne, 32-bitne i na kraju 64-bitne. Tako je i veličina procesorske reči, širina adresne linije, registara i adresibilna jedinica za pristup postala značajno veća, međutim još uvek svi procesori čuvaju, kompatibilnosti radi, mogućnost da barataju pojedinačnim bajtovima. Zato i danas (uslovno) važi stara definicija bajta:

Bajt je najmanja adresibilna jedinica količine podataka.